U samom središtu Arheopolisa, pod Svetim bregom, na kome blistaju Hram Kuće Ruže, i Perivoj svetih kipova, često se u dugim večerima i noćima okuplja družina pevača i pripovedača, da prekrati duge sate života u Arheopolisu, i apsolvira svoje živote u Nadzemlju. 


Na čelu družine nalazi se Aristodije Babun, zvan i Letopisac. Tu su i dva njegova druga, Pesnik i Maksimilijan Altar, sa kojima je ovde nerazdvojan, u zajedničkoj težnji i ljubavi prema poeziji i pevanju. Svake večeri oni, praćeni horovima bića Grada Drevnih, kako još zovu Arheopolis, pevaju i pričaju, a naročitim večerima, kad se nebo ospe svim duginim bojama, Letopisac im pripoveda eterske hronike, naročite pripovesti o ljudima Nadzemlja i Arheopolisa, o Drevnima, o zakonima spojenih svetova, i meandrima uvek zagonetnog ljudskog življenja, osuđenog na tajne i njihovo otkrivanje...


Eterske hronike Aristodija Babuna sadrže dvanaest pripovesti, podeljenih u četiri trilogije,a hroničar ih pripoveda naizmenično, kako bi se slušaoci, auditores, uželeli svojih junaka, i povrermeno podsećali njihovih avantura... U svakoj pripovesti, ljudske sudbine vodi i razrešava po jedan Drevni, a slušaoci se upoznaju sa likovima Drevnih, za koje su uglavnom samo čuli, i koji među žiteljima Arheopolisa uživaju status besmrtnika...