Kako su novostvoreni ljudi-životinje bića promena, dvojnosti, života i smrti, Orden  je morao načiniti i svet snene faze, domaćinstvo smrti, u kome će ćovek  završiti svoj život, i osloboditi prostor za naredni... Taj svet zove se Arheopolis, koji nije samo svet mrtvih, već  i svet suočenja sa istinom, i brojnih mogućnosti... Svet materijalnog života, i faze dana, članovi Hijerarhije nazvaše Nadzemljem, a zemlja Arheopolisa obuhvatila je i tamne limbove u kojima počivaju ljušture živih mrtvaca roda Arheloja... Nadzemlje i Arheopolis su dve polovine planete, dva kompatibilna sveta, dva suda koja uzajamno pretaču ljudski život... Vođen silom sudbinskog oblaka, čovek mora živeti po njegovom nalogu, a kad utihnu vitalne sile, ostatak postojanja proživljava se u Arhepolisu... Kad se i ta faza okonča, nalog i teret sudbinskog oblaka nosiće drugi čovek, druga ličnost, neko novo Ja...


U Arhepolisu Hijerarhija postavlja svoje obeliske, jedinu energetsku vezu palog sveta i boravišta bogova, kako su često zvali staništa pripadnika Ordena... Tu, u Arheopolisu, sistemu koji ima četiri kraljevstva, sabiraju se i sumiraju životi u Nadzemlju, i stiče viša pamet, koju čovek ne može steći u smutnom i konfuznom životu Nadzemlja. Arheopolis je polje stalnog uticaja pripadnika Ordena, ali ne direktno, već preko njihovih posrednika,  takoreći službenika, koji se zovu Drevni.

 

 Drevni nisu arhelojskog porekla, već su nekada davno i sami bili ljudi-životinje, ali su zbog osobina svog sudbinskog oblaka izabrani za jednu vrstu bersmrtnosti...Drevni su obučerni od strane predstavnika Ordena da regulišu svet smrti, očitavaju sudbinske oblake, i u oba sveta izvršavaju naloge Hijerarhije...Oni su za prost svet demoni, đavoli,  anđeli, čuvari praga, kako je već  ko u stanju da ih vidi i percipira...